Друштвене одлике Северне Америке (дигитални час)

Становништво

Староседеоци Северне Америке су Индијанци, Алеути и Инуити. Сматра се да су се на простору Северне Америке населили пре око 20.000 година. Доселили су се из Азије преко Беринговог мореуза. За разлику од становништва Средње Америке који су стварали моћне државе, староседеоци Северне Америке били су племенски организовани и водили су углавном номадски начин живота. На простору Средње Америке живели су народи Астека, Маја, Олмека и Толтека. Први европљани који су допловили до обала Северне Америке били су Викинзи, међутим они се на овом простору нису дуже задржали.

Са Колумбовим открићем кренуло је насељавање становништвом из Европе. Прво су ове просторе насељавали Енглези, Французи и Холанђани а касније и Ирци, Данци, Италијани и други европски народи. Интензивна су била и досељавања Кинеза и Јапанаца. Црно становништво из Африке присилно је довођено од 17. до 19. века као робови за рад на плантажама. Сматра се да је око 10 милиона робова доведено из Африке у Северну Америку. Ропство је укинуто тек 1863. године, али црначко становништво је и дуго после укидања ропства било обесправљено.

Кристифор Колумбо

Оснивање првих колонија у Средњој Америци почиње досељавање Шпанаца док је староседелачко становништво готово у потпуности уништено. Данас у структури становништва Средње Америке преовладавају мелези. Најбројнији су местици који су настали мешањем белаца и Индијанаца, на острвима преовладавају црнци, као и мулати који су настали мешањем белаца и црнаца. У Средњој Америци живе и креоли који представљају потомке Шпанаца.

Насељавање европског становништва на ове просторе значило је и уништавање Индијанаца. Земља им је отета а они су истребљивани или сатерани у ограничена подручја – резервате. Данас они чине само око 1% укупне популације континента и живе у више од 500 резервата.

Северна Америка је трећи континент по величини, а четврти по броју становника. Захвата површину од 24.490.000 km² и на том простору према подацима УН за 2018. годину живи 587.615.000 становника. Просечна густина насељености износи 24 ст/ km².

Северно од реке Рио Гранде становништво претежно говори енлеским и француским језиком (покрајина Квебек у Канади), док је јужно од ове реке доминантан шпански језик.

Природни прираштај у Северној Америци је низак али се број становника повећава захваљујући миграцијама, тачније сталном усељавању становништва. У Средњој Америци природни прираштај је висок, посебно у државама копненог дела, а младо становништво чини преко 30% укупне популације. За овај део Америке карактеристичне су емиграције ка САД-у.

Доминантна религија је хришћанство.

Насеља

Становништво Северне Америке није равномерно распоређено. Највећи број становника живи у градовима, а САД и Канада спадају међу најурбанизованије земље света где преко три четвртине становништва живи у градским подручјима.

Највећи градови су: Њујорк, Бостон, Филаделфија, Вашингтон, Балтимор, Чикаго, Милвоки, Детроит, Торонто, Монтреал, Лос Анђелес, Сан Франциско, Сан Дијего, Ванкувер, Сијетл, Хјустон, Мексико Сити, Монтереј, Хавана, Панама, Гватемала и други.

Њујорк

Развој градова и њихово ширење доводи до стварања конурбација, а њиховим повезивањем настају мегалополиси. Најзначанији мегалополиси су Босваш (између Бостона и Вашингтона), Чипитис (између Чикага и Питсбурга) и Сансан (између Сан Дијега и Сан Франциска). Мексико Сити спада у један од највећих градова светa и највећи град на простору Северне Америке са преко 20 милиона становника.

Сеоско становништво претежно живи на ранчевима и фармама.

Привреда

Након Колумбовог отрића Америке, досељено европско становништво се пре свега бавило пољопривредом. До великих промена је дошло тек у последињих сто година када је започео век индустријализације, тако да се свега 5 % становништва САД-а и Канаде бави пољопривредом, али захваљујући механизацији остварују највеће приносе на свету. Индустријско доба је на измаку тако да САД и Канада постају постиндустријско друштво. Економија се заснива на услугама, продаји информација и производа високе технологије.

Центар високе технологије налази се у Силицијумској долини (Сан Франциско) у Калифорнији. На континенту се налазе значајна природна богатства: угаљ, нафта, гас, уран, олово, цинк, злато, сребро, платина итд.

Нафте и гаса највише има на подручју Мексичког залива, угља на подручју Апалача док су остала природна богатства распрострањена широм континента. Мексико је први у свету по производњи сребра.

Велике површине су под густим четинарским и листопадним шумама. Развијено је шумарство, дрвна индустрија и индустрија папира и целулозе. У шумама Средње Америке расту скупоцене врсте дрвећа: махагони, кедар, каучуковац и друга.

Пољопривредна производња спада међу најпродуктивнијим на свету. У централним деловима континента највише се гаји пшеница и кукуруз, памук и дуван су на југоистоку, а аргуми на полуострву Флорида. Пољопривреду карактерише монокултура коју одликује једна пољопривредне културе на великим површинама. Због тога се у Северној Америци могу издвојити појасеви гајења кукуруза, пшенице, памука, дувана итд. На простору Средње Америке претежно се гаји кукуруз, јечам, пиринач, пасуљ, соја, кромпир итд. За извоз се гаје памук, кафа, дуван, какао, ванила, кикирики, зачини, банане, ананас, шећерна трска и други пољопривредни производи.

Ранч у Северној Америци

Развијено је сточарство, лов и риболов.

Индустрија је високоразвијена. У САД-у се налази седиште пројних мултинационалних компанија као што су: Форд, Крајслер, Епсон, ИБМ итд. САД, Канада и Мексико су чланице Северноамеричког савеза за слободну трговину.

Саобраћај је развијен, Северна Америка је на првом месту у свету по укупној дужини путева, развијен је авио саобраћај, а на Великим језерима и реци Мисисипи развијен је пловни саобраћај. За поморски саобраћај веома је значајан Панамски канал који спаја Тихи и Атлантски океан (Карипско море).

Учествуј у квизу ''Колико познајеш Северну Америку?'' и провери своје знање кроз игру.