Вардарска зона (дигитални час)

Планинама Вардарске зоне припадају Копаоничке, Шумадијске и планине Јадарског блока. Овој зони припадају и планине Перипанонског обода: Фрушка гора, Космај, Цер и Авала.

Копаоничкој групи припадају: Копаоник, Гоч, Жељин и Столови. Највиши врх Копаоника је Панчићев врх, висок 2.017 метара, а ова планина је позната по зимском туризму и представља најзначајнији ски центар Србије. Копаоничке планине су такође познате по рудном богатству и термоминералним изворима. 

Копаоник

Шумадијској групи припадају: Рудник, Котленик, Гледићке планине, Венчац, Букуља, Космај и Авала. На подручју Шумадије јављају се крашки облици рељефа као што су вртаче, увале и мање пећине.

Јадарском блоку припадају планине: Повлен, Маљен, Сувобор, Гучево, Јагодња, Цер и Соколска планина. У рељефу овог подручја доминирају скоро сви крашки облици, осим крашких поља. Познате су вртаче Лелићког краса, а од подземних крашких облика најпознатија је Петничка пећина.

   

Косовска и Метохијска котлина се налазе између Динарске и Вардарске зоне. Настале си тектонским покретима, тачније спуштањем копна дуж раседа између планина. Косовску и Метохијску котлину деле ниске планине: Дреница, Црнољева, Језерска и Жар планина. Метохијска котлина је највећа котлина у Србији.


Задатак:
1. Пронађи све наведене планине ка карти Србије и распореди их по планинским групама.
2. Истражи које од наведених планина су национални паркови?
3. Које планине раздвајају Косовску од Метохијске котлине?
Одговоре напиши у свесци.

Провери своје знање:

Коментари