Климатски фактори и климатски елементи (дигитални час)

На климу наше земље утичу различити климатски фактори: географска ширина, рељеф, распоред копна и мора, ваздушне масе из удаљених области, вегетација и човек.

Географска ширина је удаљеност од екватора и утиче на различити степен загрејаности површине Земље. Србија се налази на средини северног умереног топлотног појаса, тако да је у нашој земљи заступљена умерено-континентална клима.

Рељеф је битан климатски фактор. Надморска висина, планински венци и правац пружања речних долина утичу на температуру, количину падавина, ветрове и осунчаност. У нашој земљи високе планине на југу и западу отежавају продор топлих и влажних ваздушних маса са Јадранског и Егејског мора, док са друге стране пространа Панонска низија на северу омогућава продор хладних ваздушних маса са севере континента. Са порастом надморске висине, температура ваздуха опада.

Распоред копна и мора утиче на температуру и количину падавина. Због удаљености од мора клима Србије има континенталне одлике. 

На климу наше државе утиче и циркулација великих ваздушних маса. Са Атлантског океана стиже топлији и влажнији ваздух који доноси већу количину падавина, док топао и сув ваздух долази са југа, из Сахаре. У току зиме са подручја Сибира и Арктика продире хладан ваздух.

Задатак:
Објасни како географска ширина, рељеф и удаљеност мора утичу на климу Србије.
Одговор напиши у свесци.

Податке о времену свакодневно прикупља Републички хидрометеоролошки завод.

Инсолација представља количину трајања Сунчевог сјаја изнад неког места. Мери се хелиографом а изражава се у сатима. Просечна годишња вредност инсолације за Србију износи између 1.500 и 2.200 сати. Супротно од инсолације је облачност. Најоблачније су планинске области, а највећу инсолацију има Панонска низија.

Хелиограф

Температура ваздуха представља степен загрејаности ваздуха. Мери се термометром и изражава се у степенима целзијуса. Температура ваздуха се смањује од екватора према половима, као и са повећањем надморске висине. Просечна годишња температура ваздуха у Србији износи 10,6 степени Целзијусових. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији јул.

Ветар представља хоризонтално кретање ваздуха. Настаје као последица кретања ваздуха из области вишег ка областима нижег ваздушног притиска.

Брзина ветра се мери анемометром а изражава у метрима у секунди. Правац ветра се утврђује ветроказом. На територији Србије дувају западни ветрови који стижу са Атлантског океана. У зимском периоду доминира Кошава која дува са истока, кроз Ђердапску клисуру.

Ветроказ

Падавине настају када капљице у облаку постану довољно тешке, и почну да падају на Земљину површину у течном или чврстом облику. 

Према месту настанка падавине могу бити:
  • високе (киша, снег и град),
  • ниске (роса, слана, иње и поледица).
Количина падавина се мери кишомером, а изражава у милиметрима.

Падавине у Србији доносе стални западни ветрови са Атлантског океана. Просечна годишња количина падавина у Србији износи 896 мм, а место са највећом количином падавина је Јуник на Косову и Метохији. Сувље области са мање од 600 мм падавина налазе се на североистоку земље, у долини Јужне Мораве и делу Косова. 

Провери знање кроз игру:

 

 Задатак:
1. Колико износи просечна инсолација у Србији, а колико температура ваздуха?
2. Који је најјачи ветар на територији Србије?
3. Који део Србије има највећу, а који најмању количину падавина?
Одговоре напиши у свесци.

Провери своје знање:

Коментари