Пређи на главни садржај

еГеографија

Дигитална настава - нове могућности!

Претражи овај блог

Почетна
5. разред
6. разред
7. разред
8. разред
Награђени радови
О блогу

Приказују се постови за фебруар, 2020

Прикажи све

Постови

Припјат - последица чернобиљске катастрофе

дана фебруар 23, 2020

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Кад би планете замениле Месец

дана фебруар 13, 2020

+

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Још постова

Будите део фејсбук групе еГеографија

Архива блога

2021 17

2020 74
2019 2
- децембар 2

Прикажи више Прикажи мање

Ознаке

5. разред
6. разред
7. разред
8. разред
Азија
Атмосфера
Аустралија
Африка
Бање
Биљке и животиње

Прикажи више Прикажи мање

Дигитални час

Списак свих часова

Завршни испит

Тестови за завршни испит

Укупно приказа странице

Корисни блогови

Дете је човек у оделу детета
Историја у учионици
Географски забавник

Популарни постови

Човек и клима (дигитални час)

Индустријски развој и пораст броја становника на Земљи негативно су утицали на природу. Последице загађења атмосфере су: глобално загревање, атмосферске непогоде, киселе кише и стварање рупа на озонском омотачу. Од почетка 20. века средња температура Земљине површине се повећала за око 0,8 ⁰ С. Човек својим активностима производи превише угљен диоксида, па топлота не може да оде у васиону већ се задржава на површини Земље. Ту појаву називамо ефекат стаклене баште. Због ефекта стаклене баште догађа се глобално загревање. Више о ефекту стаклене баште и глобалном загревању погледај на следећем видео снимку. Глобално загревање узрокује суше, поплаве и разорне ветрове. Те појаве називају се атмосферске непогоде. Последице загађења су и киселе кише. Главни узрочници настанка киселих киша су дим из термоелектрана, дим од грејања на чврста и течна горива и издувни гасови који настају у саобраћају. Више о киселим кишама погледај на следећем видео снимку. Озонске рупе су једна од највећих посл

Типови климе - дигитални час

Задатак: Сети се претходне лекције. Шта је клима и која је основна разлика између времена и климе? Одговор напиши у свесци. На Земљи постоји пет топлотних појасева, а у њима више типова климе : екваторијална, тропска, средоземна, умерена, субполарна и поларна и планинска клима. Екваторијална клима је заступљена у областима око екватора у Јужној Америци, Африци и на простору Малајског архипелага. Просечна температура ваздуха је око 26 степени С, велика је влажност ваздуха а падавине су распоређене током читавог дана. Тропска клима се јавља северно и јужно од екваторијалне климе. Температура ваздуха је нижа него у области екваторијалне климе а мања је и количина падавина. Тропска клима може бити: саванска (у овој области се јавља кишни летњи и суви зимски период, тако да нема густих шума већ је претежно заступљена травната вегетација - савана ); монсунска (заступљена је у области са периодичним ветровима монсунима , зимски монсун дува са копна на море

Природне одлике Северне Америке - рељеф, клима, воде (дигитални час)

Рељеф У рељефу Северне Америке можемо издвојити четири битна и различита подручја: Канадски штит, Апалачке планине са Атлантским приморјем, Кордиљери са Пацифичким приморјем и Велики средишњи басен. На североистоку континента простире се Канадски штит. Представља најстарије копно Северне Америке са надморском висином од 150 до 1.200 m . Има облик потковице, а његов средишњи део је радом дуготрајне глацијације за време леденог доба веома улегнут и ту се данас налази Хадсоном залив док је северно од њега Арктички архипелаг. На истоку континента, паралелно са обалом Атлантског океана протежу се Апалачке планине у дужини од 2.400 km . Апалачи су раседне планине заобљених врхова и благих падине које се на истоку постепено спуштају у висораван Пједмонт и Приморску низију, а на западу у Велику средишњу низију. На западу континента, паралелно са обалом Тихог океана протежу се најистакнутији облици рељефа Северне Америке, планински венци Кордиљера. Протежу се меридијански у дужини од 7

Трговина Србије (дигитални час)

Трговина је делатност која посредује између произвођача и купца. Она може бити унутрашња, када се одвија у оквиру граница једне државе, и спољна, која подразумева размену роба и услуга са иностранством. Када продајемо наше производе другим државама то је извоз, а када купујемо производе из других држава то је увоз. Уколико је укупна вредност оствареног извоза већа од укупне вредности увоза, онда кажемо да је држава у суфициту (добитку), у супротном случају држава је у дефициту, односно на губитку. Унутрашња трговина се одвија између различитих регија Србије. У оквиру граница државе роба се може продавати на велико и на мало. Трговина на велико подразумева продају веће количине робе предузећима ради даље продаје. Трговина на мало купује робу од трговина на велико и продаје је крајњем кориснику. Трговина на мало У унутрашњој и спољној трговини посебни значај имају привредни сајмови где компаније излажу своје најновије производе и услуге. Најзначајнији део спољне трговине Србија остварује

Географски положај, границе, величина и подела Северне Америке (дигитални час)

Северна Америка припада Новом свету. То је континент који се у целости налази на северној и западној Земљиној хемисфери. Северну Америку окружују три океана: Тихи океан на западу, Северни ледени океан на северу и Атлантски океан на истоку, а на југу се протеже до Панамског канала и Карипског мора који представљају границу са Јужном Америком. На северозападу је од Азије раздвојена Беринговим мореузом чија ширина износи само 85 km док је на североистоку од европског острва Исланд раздваја Дански пролаз. Осим континента Северна Америка, јужно од Панамског канала налази се и континент Јужна Америка. Често се за ова два континента користи један назив – Америка. У оквиру континента Северна Америка налази се Средња Америка, протеже се јужно од реке Рио Гранде, заједно са острвима у Карипском мору и не представља засебан континент. Северна Америка и Јужна Америка Америку можемо поделити и према друштвено – географским одликама на Англоамерику и Латинску Америку. Англоамерика се протеже до р

Саобраћај - дигитални час

Ком сектору привреде припада саобраћај? Одговор напиши у свесци. Саобраћај можемо поделити према предмету транспорта , територији и према средини у којој се одвија. Према предмету транспорта саобраћај делимо на: путнички, теретни, поштански и информациони. Према територији саобраћај делимо на: унутрашњи, међународни и транзитни. Према средини саобраћај делимо на: копнени, водени, ваздушни и космички. Нацртај у свесци мапу ума, и попуни сва поља: ''Саобраћај према предмету транспорта''. На исти начин уради још две мапе ума: ''Подела саобраћаја према територији'' и ''Подела саобраћаја према средини у којој се одвија'' Мапе ума нацртај у свесци. Друмски саобраћај се у Србији одвија на око 44.612 km путева. Дужина ауто-путева у Србији износи близу 1000 km, а велики број деоница је у изградњи. Најзначајнији путни правац је Коридор 10. Задатак: Истражи на интернету кроз које велике град

Величина државе, компактност територије и облик владавине (дигитални час)

Према величини територије државе могу бити: велике (Русија), средње (Турска, Француска), мале (Словенија, Естонија), патуљасте (Ватикан, Монако). Задатак: Пронађи на карти наведене државе и упиши их у свесци. Да ли знаш које државе осим Русије припадају великим државама? Пронађи их на карти света. Одговор напиши у свесци. Према величини територије Русија је највећа држава на свету У економском погледу државе са великом територијом могу имати разноврсније ресурсе и веће могућности за развој. Међутим, не постоји веза између између величине државе и њене политичке моћи. Територија државе у погледу целовитости може бити: целовита (Мађарска, Чешка, Србија и друге), издељена (Грчка, Индонезија и друге). На наредној мапи је приказана целовита територија Мађарске. На наредној мапи је приказана Грчка са великим бројем острва, тако да представља пример издељене територије. Енклава је део територије једне државе (или целе државе) која је окружена другом државом. На наредној

Време и климатски елементи - дигитални час

Време је тренутно стање климатских елемената изнад неког места у тренутку осматрања и мерења. Климатски елементи су: инсолација, температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност и падавине. Инсолација представља количину трајања Сунчевог сјаја изнад неког места. Мери се хелиографом а изражава се у сатима ? Хелиограф Задатак: Шта мислиш, која област на свету има већу вредност инсолације, пустиње или области са великом количином падавина? Одговор напиши у свесци. Температура ваздуха представља степен загрејаности ваздуха. Мери се термометром и изражава се у степенима целзијуса . Температура ваздуха се смањује од екватора према половима, као и са повећањем надморске висине. Задатак: Кликни на линк сајта Хидрометеоролошког завода, погледај максималну температуру ваздуха за град Ниш, за наредна три дана. Приказане вредности упиши у свесци. Линк: Хидрометеоролошки завод Земљина површина изложена је ваздушном притиску кој

Клима - дигитални час

Клима је вишегодишњи режим времена изнад неке области, односно просечно стање атмосфере. Задатак: Сети се претходне лекције. Шта је време и која је основна разлика између времена и климе? Одговор напиши у свесци. Да би се клима одредила, треба пратити промене током више година. Од климатских чинилаца зависи каква ће бити клима на одређеном простору. Климатски чиниоци су: удаљеност од екватора, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација и утицај човека. Удаљеност од екватора је важан климатски чинилац. Температура ваздуха опада од екватора према половима. Области око екватора примају већу количину Сунчевог зрачења него области око полова. Разлог томе је већи упадни угао под којим падају Сунчеви зраци у области око екватора, тако да примају већу количину Сунчеве светлости и топлоте. Вода и копно се различито загревају на Сунцу. Вода се спорије загрева али се спорије и хлади, док се копно брже загрева али се брже и хлади. Због тога је у приобалним об

Омогућава Blogger